BUDUĆNOST JE EVROPA

Nastala u cilju stvaranja zajedničkog tržišta najrazvijenijih zemalja, Evropska unija od svog nastanka jasno izražava ekonomske i političke ciljeve. Boljitak i sigurnost svakog pojedinačnog gradjanina osnovni su motivi formiranja zajednice. Sigurnost u ovom smislu podrazumeva zaštitu od oružanih konflikata bilo koje vrste. Koncept sigurnosti se, od drugog svetskog rata pa u narednih 50 godina, menjao i danas podrazumeva sigurnost, pre svega, života, a potom i imovine i vrednosti.

Zemlje članice EU prihvatile su zajiednički postavljene principe i tako preuzele obavezu da u potpunosti sprovode, implementiraju i unapredjuju postavljene principe. Za njihovo dosledno sprovodjenje zaduženi su demokratski izabrana Vlada i Parlament. Pitanje suvereniteta, postavljeno na početku stvaranja unije, definisano je opšte prihvatljivim načelima ljudske dobrote inherentne hrišćanskoj kulturi.

Osnovna prava svake individue su pravo na jednakost, pravo na jednaku šansu, pravo na slobodno izražavanje, pravo na učenje, proizvodnju, pravo na zadovoljavanje kulurnih potreba pojedinca i sl. Savremen evropski svet vrlo je heterogen, pojedinci koji u njemu žive različiti su, a zaštita prava individue ultimativan su imperativ za svaku Vladu. Prihvatanje ovih različitosti odredilo je pravne poretke država. Ne postoji način da jedan čovek odredi drugome šta je za njega bolje (kulturni, politički, socijalni i ostali aspekti života).

Zemlje članice napravile su zakone koji u svojoj suštini poštuju razlike izmedju gradjana, zakone koji štite od diskriminacije, ucena i zlostavljanja. Oni su napravljeni tako da gradjanin nikada nije u nedoumici, tj. da on uvek zna koje su njegove obaveze i prava, a koje su obaveze i prava države. Svi zakoni moraju biti u skladu sa Ustavom koji je najviši pravni akt i svi do jednog moraju bazirati na poštovanju jednakosti. Nakon deset godina razaranja svakog sistema vrednosti, gde je država shvatana kao sredstvo za ostvarivanje ličnih interesa, vreme je za novi koncept, koncept uspešne države u kojoj gradjaninu pripada najznačajnije mesto.

Naša Vlada mora imati jasno definisane prioritete, one koje nalaže razum, jer se do suštinske reforme stiže jasno utvrdjenim koracima.

1. Demokratija - pravo na izbor

- Zakon o izborima
- Zakon o političkim strankama
- Zakon o finansiranju političkih stranaka

Demokratski i fer izbori najvažniji su vid izražavanja političke volje pojedinca. Odgovornost koja se tim putem uspostavlja ima dalekosežne efekte. Izabrani predstavnici naroda preuzimaju odgovornost i obavezu da donošenjem novih zakona promene negativne tokove u Srbiji, stvore ambijent za uspostavljanje principa sasvim drugačijih od dosadašnjih. Jedan od osnovnih postulata ljudskih prava jeste pravo pojedinca na istinite informacije o svim aspektima života. Nezavisni mediji u tom smislu imaju važnu ulogu. Svim medijima vlast mora obezbediti jednake uslove za rad. Mediji bi trebalo da, bez straha, slobodno i nepristrasno kritikuju ili komentarišu svaku društvenu pojavu.

2. Odgovornost, kritika i kontrola vlasti

- Zakon o poreklu imovine
- Zakon o nevladinim organizacijama
- Zakon o ombudsmanu

Kritika rada izvršne, sudske i zakonodavne vlasti neophodna je zarad budućnosti i formiranja drugačije - kritičke svesti. Kritika Parlamenta i Vlade nužan je i neophodan preduslov promena na bolje. Gradjani moraju biti sigurni u bolju budućnost. Ona mora biti izvesna. Neophodno je doneti set antikorupcijskih zakona kojima bi se sprečila svaka mogućnost korupcije u društvu i izvršnoj vlasti.

3. Bezbednost - sigurnost

Sigurnost se u ovom smislu shvata dvojako, tj. ima dva osnovna načela: bezbednost života i bezbednost imovine. Zakoni koji regulišu ovu oblast su pre svih:
- Krivični zakon
- Zakon o policiji
- Zakon o državnoj bezbednosti
- Zakon o agencijama.

4. Jednakost - ljudska prava

- Zakon o nacionalnim manjinama
- Zakon o kretanju stranaca
- Zakon o univerzitetu

Ovo je najkompleksniji set zakona. To je sistem koji zahteva jasnu i preciznu viziju svake vlasti. Ovi zakoni moraju garantovati slobodu mišljenja, religioznog izraza, individualnih opredeljenja. Ustavom zagarantovano pravo na obrazovanje ima svoju praktičnu karakterizaciju na nivou osnovne i srednje škole, a kasnije i na Univerzitetu. Pravo na rad i zapošljavanje ima uporište u zakonima o radu, sindikatima, setu ekonomskih zakona. Zakoni koji regulišu ljudska prava ne mogu biti ideološki, apstraktni ili nerazumljivi. Složena situacija u kojoj se naša zemlja nalazi proizilazi iz činjenice da je kolektivizam imao dominaciju u odnosu na pojedinca, što je dovelo do ekonomske nestabilnosti i nezadovoljstva ljudi.