Vesti

Junsko istraživanje agencije SCAN

OTPOR DRUGI PO POPULARNOSTI

Narodni pokret OTPOR! zauzeo je drugo mesto na skali popularnosti među građanima Novog Sada, pokazalo je istraživanje javnog mnjenja agencije SCAN, rađeno na uzorku od 1.170 ispitanika iz svih delova i naseljenih mesta na teritoriji grada. Od stranaka najbliži političkom osećaju naših sugrađana su G 17 Plus, OTPOR!, Demokratska stranka Srbije, dok je Demokratska stranka na četvrtom mestu, a najmanje srodnosti osećaju prema JUL-u. Zanimljivost ovih istraživanja je i da tačno ime i prezime predsednika Skupštine grada Novog Sada Borislava Novakovića zna da napiše 57,6 odsto, a za predsednika Izvršnog odbora grada Branislava Pomoriškog isto ne ume da učini 73,3 odsto Novosađana. Kroz ovu anketu, Novosađani većinom se zalažu da gradska vlast obrati više pažnje na probleme saobraćaja, puteva i parkinga, zatim kriminala, na mlade i decu, zdravstvo i narkomaniju. Gradskim vlastima zamera na lošem radu, rasipništvu, sporosti, nedoslednosti 22,3 odsto Novosađana, dok njih 17,6 odsto misli da su dobri i da treba da nastave tako. Većina od 68,2 odsto Novosađana nije bilo u situaciji da državni službenik zatraži mito, niti njihovih bližnjih. Od onih koji su bili ili poznaju nekog ko je bio u toj situaciji, većinom su kao mesta gde vlada korupcija identifikovane zdravstvene institucije - 9,9 odsto, policija - 4,5 odsto, obrazovne institucije - 3,8 odsto, nakon čega slede lokalna samouprava, gradska vlada i opštinske službe sa 2,2 odsto. Za 39,4 odsto onih koji su bili u toj situaciji traženje mita desilo se pre više od dve godine, a za 38,2 odsto u poslednje dve godine. Rešenje problema korupcije 21,1 odsto Novosađana vidi u oštrom kažnjavanju i hapšenju, 17,1 odsto u pojačavanju kontrole, a 13,3 odsto u poboljšanju standarda - neki su od rezultata junskog istraživanja agencije SCAN, koja ukazuju i na činjenicu da je dosadašnje delovanje Narodnog pokreta OTPOR! bilo u službi naših sugrađana, što je i rezultovalo skokom rejtinga NPO! među Novosađanima.

vrh strane

14.06.2002.

Donošenje zakona o lustraciji i njegova primena neophodna je za našu državu na putu integracije u Evropsku uniju, ali u ovom trenutku lustracija nije precizno definisana i postoji sumnja da sadašnja vlast može da je sprovede - rezime je tribine Narodnog pokreta OTPOR! i Stvaralačke omladine Novog Sada (SONS), održanoj u sredu 13. juna 2002. godine u "Art" klubu Kulturnog centra Novog Sada, koje je bila posvećena neophodnosti donošenja zakona o lustraciji. Prema rečima profesora Pravnog fakulteta prof. dr Stanka Pihlera lustracija je pojam rimskog javnog prava nastalog za vreme rimske republike koji se odnosio na duhovno i moralno pročišćenje, ali da se pojam lustracije kroz istoriju različito tumačio. Smisao lustracije je obezbediti postupak raščišćavanja sa lošom moralnom i političkom prošlošću. Neke oblici lustracije, poput denacifikacije i defašizacije bili su prisutni u Evropi nakon Drugog svetskog rata. Najjači u sprovođenju takve lustracije bili su Amerikanci, nešto manje Francuzi, dok su Rusi ljude koji su bili u službi fašističkog režima iskoristili za svoje potrebe. Lustracija je urađena i u više zemalja bivšeg "istočnog bloka" koje su dugo vremena bile pod sovjetskom čizmom: u Češkoj, Mađarskoj, Poljskoj, kao i Albaniji, dok druge države, ističe dr Pihler, neće o tome ni da čuju kao poput Slovenije i Hrvatske. - Veoma sam rezervisan prema lustraciji, jer je ona veoma problematična sa pravnog, političkog i moralnog stanovišta, ali i sa stanovišta osnovnih ljudskih prava. Ima mnogo pravnih dilema oko toga. Pitanje lustracije je racionalno, a ne emocionalno pitanje, pa bih za naše uslove rekao da je lustracija naša frustracija. Teško ćemo sa aspekta racionalnog doneti zakon i sprovesti lustraciju. Ona ne sme biti kažnjavanje i revanšizam. Međutim, problem je u tome što oni koji treba da lustriraju takođe bi trebali biti lustrirani i ni jedna izvedena lustracija u državama koje su je primenili nije izvedena u potpunosti. Najbolje je izvedena u Mađarskoj. Još jedan problem je što u našem društvu ne postoji oštra crta podvojenosti žrtve i onih koji su stvorili žtrve. Kod nas toga nema, jer nam nakon Drugog svetskog rata komunizam nije nametnut kao u zemljama bivšeg istočnog bloka, već je velikim delom prihvaćen i podržan od strane naroda. Takođe i Milošević je izabran od strane naroda kao tvorac nove Srpske države.
Naše društvo nema fizionomiju žrtve, jer su u jednom periodu žrtve i oni koji su pravili žrtve bili na istoj strani i u tome vidim osnovni problem - kazao je prof. dr Pihler. On je dodao da osim političara iz pozicije i opozicije treba delom lustrirati i Srpsku pravoslavnu crkvu, jer je i njen glas bio prisutan tokom poslednjih godina i delom je odgovorna za stanje u državi. Umesto lustracije, kako je rekao, trebalo bi primeniti važeće zakone. - Mi treba da primenimo važeće krivično pravo. Da smo ga primenili nakon 5. oktobra u roku od osam dana bilo bi pohapšeno nekoliko hiljada kriminalaca i ljudi koji su svoj politički položaj zloupotrebili kršeći zakone. Njima bi se sudilo, a sada su na slobodi. Ako nema dobre volje da se primeni krivično pravo, kako sprovesti Zakon o lustraciji. Mi gomilamo zakone a ne sprovodimo ih - napomenuo je Pihler, uz napomenu da nema ništa protiv revolucionarnih čistki, ali da one rezultuju čistkama i da je nama potrebna tranziciona lustracija zbog integracija u Evropu.
- Umesto slogana "Sve je isto samo njega nema", u poslednje vreme koristim drugačiju tezu - sve je isto samo nega svakog dana ima sve više i više - kazao je koordinator NP OTPOR! za Vojvodinu Nemanja Crnić, navodeći da je od petooktobarskih događanja nova vlast povukla uz sebe i ljude iz prethodnog režima, a kriminalci se i dalje šetaju na slobodi i nastavljaju da prete građanima. Umesto sa kriminalcima, nova vlast, kako kaže, upustila se u sukob sa ostatcima demokratske svesti u zemlji. Takođe je istakao da se Otpor zalaže za hitno donošenje Zakona o poreklu imovine kojima će se izvršiti jedan oblik lustracije od koje ne bi bili pošteđeni ljudi iz bivšeg, ali ni sadašnjeg režima, jer je sadašnja praksa oporezovanja ekstraprofitera, prema njegovim rečima, "legalizacija pljačke". On je uputio poziv svih strankama, nevladinim organizacijama i demokratski orjentisanoj javnosti da se pridruže naporima da se ovi zakoni donesu. O neophodnosti lustracije govorio je i Željko Bodrožić, glavni i odgovorni urednik novina "Kikindske" i jedan od potpisnika kikindske inicijative za donošenja Zakona o lustraciji. On je za vreme bivšeg, ali i sadašnjeg režima redovni "pacijent" suda, zbog tužbi koje na njegov i račun lista upućuju bivši SPS-JUL kadrovi. On je kazao da se i u medijima treba izvršiti lustracija, jer se vlast promenila, ali su isti novinari nastavili da pišu iste tekstove, bez potezanja njihove odgovornosti.